Uticaj društvenih igara na kreativni razvoj i socijalizaciju dece

 

Svima je poznato da su društvene igre sjajan način da ispunimo slobodno vreme, kao i da se rasteretimo od svakodnevnih obaveza i stresa. Nažalost, zbog sve veće zastupljenosti video igara i društvenih mreža, popularnost klasičnih društvenih igara poslednjih godina sve više opada. Međutim, kada bismo se malo više pozabavili tematikom društvenih igara i uticajem koji one mogu imati na razvoj kreativnosti kod dece, kao i na njihovu socijalizaciju i odnos sa vršnjacima, više bismo podsticali svoje mališane da u njima učestvuju.

Kako bismo vam približili ovu temu, oslonićemo se na istraživanje sprovedeno 2016. godine od strane grupe naučnika sa Južnog Tajvana, koje se odnosilo na način na koji drušvene igre utiču na razvoj estetskog osećaja kod deteta i sposobnosti za uspostavljanjem odnosa sa vršnjacima. Istraživanje je bilo fokusirano na dve eksperimentalne grupe: Montesori i konstruktivističku, kako bi se utvrdilo da li postoji neka razlika u uticaju društvenih igara na drugačije principe učenja i usvajanja znanja.

Istraživanje je obuhvatilo uzorak od 56 dece, uzrasta od 60 do 72 meseca. Deci su u periodu od 18 meseci bili uvedeni različiti oblici kreativnih aktivnosti (poput slikanja, crtanja, pevanja, itd.) i društvenih igara prilagođenih deci tog uzrasta. Cilj je bio utvrditi na koji način oblici kreativnih aktivnosti utiču na estetske sposobnosti, a na koji način društvene igre utiču na razvijanje socijalnih odnosa među decom. Način na koji se istraživanje sprovodilo je zavisio od metodološkog pristupa svake od grupa, pa su predstavnici Montesori principa učestvovali u projektu tako što su prvenstveno posmatrali ponašanje dece i puštali ih da sami dođu do zaključaka, dok su konstruktivisti težili tome da kroz igru ipak upute deci određene smernice, pre svega vezane za logičko razmišljanje i povezivanje pojmova.

Razlog zašto je uključivanje društvenih igara u sistem predškolskog obrazovanja dece prepoznato kao korisno, leži u činjenici da deca u ovako ranom periodu razvoja mnogo bolje usvajaju nova znanja interaktivnim putem, nego kada im se to znanje prezentuje klasičnim školskim metodama. U tom smislu, može se reći da dete praktikovanjem interaktivne metode postaje aktivan učesnik u procesu učenja, za razliku od klasičnih oblika učenja kroz predavanje gradiva, u kome je dete uglavnom samo pasivni posmatrač.

Rezultati su pokazali da su društvene igre dale vrlo zadovoljavajuće rezultate u obe grupe, koji su se ogledali u tome da su deca kroz igru uspela da postignu napredak u dva aspekta, socijalizaciji sa drugom decom i razvijanju osećaja za estetiku. S obzirom na to da su igre sadržale mnoštvo slika i figura (poput domaćih životinja), deca su kroz igru i interakciju uspela da ostvare napredak u povezivanju pojmova i stvaranju osećaja za estetiku. S druge strane, konstantna međusobna upućenost tokom igranja igara, dovela je do toga da se znatno unaprede odnosi među decom, kao i da se uspostavi poverenje, tolerancija, kooperacija i zdrava konkurencija.

Imajući u vidu rezultate ovog istraživanja, možemo reći da su društvene igre neopravdano zapostavljeni segment u vaspitanju dece predškolskog uzrasta. One ne samo da predstavljaju vid razonode i zabave, već bi ih trebalo shvatiti i kao značajnog saveznika u vaspitanju dece, kako zbog njihovog pozitivnog uticaja na individualni razvoj, tako i zbog stvaranja boljeg i kvalitetnijeg odnosa sa vršnjacima.

 

Mei-Ju Chou. "Board Games Play Matters: A Rethinking on Children’s Aesthetic Experience and Interpersonal Understanding", EURASIA Journal of Mathematics Science and Technology Education, 2017.

Knjiga "Pričoplet Prvi"

 

 

Knjiga "Pričoplet Drugi"

 

 

Izreke

"Zid ruši vlaga, a čovjeka briga "

Informišite me o novim člancima

Traži

Svi članci