Kognitivni benefiti igre

Igra ima pozitivan uticaj na mozak i detetovu sposobnost da uči. Igra može da predstavlja, veoma važan, ako ne i presudan način učenja, i nauka je igru prepoznala kao kognitivni benefit.

Deca više obraćaju pažnju na zadatke kada im je data česta mogućnost za slobodnu igru. Nekoliko eksperimentalnih studija pokazuje da školska deca posvećuju više pažnje zadacima ukoliko pohađaju ustanovu gde je dostupna mogućnost pauze za igru. Ta pauza se odnosi na nestruktuirani odmor u kome se deca potpuno slobodno igraju bez instrukcija odraslih.

Postoje i indirektni dokazi: kineski i japanski učenici, koji su među najboljima u svetu, pohađaju škole u kojima je pauza dozvoljena na svakih pedeset minuta (Stevenson & Lee, 1990). Takođe, treba imati na umu da časovi fizičkog vaspitanja nisu efikasna zamena za vreme za slobodnu igru. Fizička vežba, sama po sebi, ima kognitivne benefite, ali, časovi fizičkog vaspitanja nikako ne daju iste koristi kao odmor za slobodnu igru. Istraživači misle da su časovi fizičkog vaspitanja previše struktuirani i previše se oslanjaju na pravila nametnuta od strane odraslih, mimo toga što decu fizički iscrpljuju. Da bi se iskoristila prednost igre, pauza za igru mora biti korišćena isključivo za igru.

Igra podstiče kreativno razmišljanje i rešavanje problema. Psiholozi razlikuju dve vrste problema: konvergentne (probleme za koje postoji jedno rešenje ili odgovor) i divergentne (probleme za koje postoji više rešenja ili odgovora). Istraživanja sugerišu da način na koji se deca igraju doprinosi njihovoj sposobnosti da rešavaju različite probleme. U jednom eksperimentu vršenom sa predškolcima, dokazalo se da su deca koja su bila u grupi za divergentnu igru (kockice), za razliku od dece koja su bila u grupi za konvergentnu igru (puzle), imaju mnogo veću sposobnost da reše probleme, i njihovo kreativno razmišljanje je na višem nivou nego kod dece u konvergentnoj grupi.

Mnoga istraživanja su pokazala da divergentne igre podstiču dečije sposobnosti za kreativnošću, rešavanjem problema, čak i lingvističke sposobnosti su poboljšane ukoliko se koriste divergentne igre. Potrebno je pažljivo birati dečije igre jer one utiču na kompletan dečiji kognitivni razvoj i imaju presudan značaj za kasnije sposobnosti i ispunjavanja obaveza. Igra decu motiviše, a samim tim, kroz igru mogu i da uče. Način na koji se igraju, razvija njihove potencijale u svim ostalim oblastima. 

Izvor: Gosso Y., Otta E., Morais M. L. S., Ribeiro F. J. L., Bussab V. S. R. 2005. Play in hunter-gatherer society. In The nature of play: great apes and humans (eds Pellegrini A. D., Smith P. K., editors. ), pp. 213–253 New York, NY: Guilford.

Knjiga "Pričoplet Prvi"

 

 

Knjiga "Pričoplet Drugi"

 

 

Izreke

"Ne gori nam pod noktima "

Informišite me o novim člancima

Traži

Svi članci