Kako razviti kritičko razmišljanje kod dece?

Kritičko mišljenje veoma važno za ličnost. Da li treba kod deteta podsticati razvijanje kritičkog mišljenja, ili će deca to naučiti sama od sebe? Kritičko razmišljanja povećava inteligenciju. Mnogi umni ljudi su naviknuti odmalena da razmišljaju logički, bez formalnih instrukcija koje se tiču logike. S druge strane, mnoge studije su pokazale da su deca bolji učenici kada su podsticani da objasne KAKO rešavaju probleme. U tom slučaju, deca možda razvijaju logičke principe spontano, odnosno dok objašnjavaju svoje ideje ili načine na koji su rešili neki problem.

 

Studije su pokazale da deca postaju bolji učenici i lakše rešavaju probleme kada su učena da:

  • Analiziraju analogije
  • Kreiraju kateogorije i klasifikuju pojmove
  • Identifikuju relevantne informacije
  • Konstruišu i prepoznaju validne deduktivne argumente
  • Testiraju hipoteze
  • Prepoznavaju uobičajene zablude prilikom rezonovanja
  • Razlikuju dokaze i interpretacije dokaza

 

Možda smatrate da takav način učenja guši kreativnost? Naprotiv. Kritičko razmišljanje podstiče radoznalost, fleksibilnost i otvorenost uma (Quitadamo, 2008). A Robert deHaan je govorio da kreativno rešavanje problema zavisi od veština kritičkog razmišljanja (DeHaan, 2009). Ukratko, istraživanje sugeriše da eksplicitne pouke koje proizilaze iz kritičkog razmišljanja, decu čine pametnijom, samostalnijom i kreativnijom.

Kritičko razmišljanje povećava inventivnost i podiže IQ. Ričard Hernštajn i njegove kolege uradili su istraživanje na preko 400 učenika sedmog razreda gde su im se davale instrukcije u kritičkom razmišljanju, a program je sadržao testiranje hipoteza, osnove logike i evaluaciju kompleksnih argumenata, kao i inventivnost, odlučivanje i druge teme. Nakon 60 časova od po 45 minuta, deci su davani različiti testovi uključujući i test inteligencije. Rezultati su pokazali da su deca postala efektivnija nakon ovih lekcija tj. njihov IQ je bio viši, njihove jezičke sposobnosti su bile bogatije, a primećeno je i značajno isticanje inventivnosti.

Učenje kritičkom mišljenju i razmišljanju na časovima nauke može pomoći deci u kasnijem rešavanju svakodnevnih problema. Druga eksperimentalna studija se bavila upravo ovim. Istraživač Anat Zohar je sa svojim kolegama sproveo istraživane nad 678 učenika sedmog razreda, a istraživale su se njihove analitičke veštine. Zatim su nasumično odabrali učenike koji će forsirati kritičko mišljenje prilikom savladavanja nastavnog plana i programa biologije. 

Učenici u ovoj eksperimentalnoj grupi bili su eksplicitno obučeni da prepoznaju logičke zablude, analiziraju argumente, testiraju hipoteze i razlikuju dokaze i interpretacije dokaza kada je u pitanju ovaj školski predmet. Učenici u drugoj, tj. kontrolnoj grupi, učili su biologiju po istom nastavnom planu i programu, i iz istog udžbenika, ali, nisu bili posebno trenirani da razvijaju kritičko mišljenje. 

Na kraju programa, učenici su ponovo testirani. Učenici koji su bili podučavani kritičkom mišljenju, pokazali su poboljšanje svojih analitičkih veština, koje se nisu odnosile samo na školski predmet biologije, već generalno. Učenici koji su bili obučeni i kojima je kritičko mišljenje podsticano, takođe su bolje rešavala svakodnevne probleme i pokazala se bolja u pogledu uopštenog razmišljanja i stavova.

Izvor: DeHaan RL. 2009. Teaching creativity and inventive problem solving in science. CBE Life Sci. Educ. 8: 172-181.

Comments  

+1 #1 Jadranka 2020-07-26 19:52
Odličan tekst!
Quote

Knjiga "Pričoplet Prvi"

 

 

Knjiga "Pričoplet Drugi"

 

 

Izreke

"Dok je leđa, biće samara. "

Informišite me o novim člancima

Traži

Svi članci