Kako se izboriti sa psihološkim posledicama korona virusa?

Izolacija tokom pandemije virusa Kovid19 može biti teža za one koji su skloni anksioznosti. Svi ljudi su u manjoj ili većoj meri anksiozni, međutim, nekim ljudima je teže podnositi anksioznost. Stručnjaci nude načine na koje porodica može da ublaži simptome anksioznosti i da zajedno prođe kroz krizu koju je izazvao Kovid19.

Konstantne vesti o porastu broja slučajeva zaraženih korona virusom kao i efektima virusa na čitavu planetu, dovoljne su da zabrinu bilo koga. Ali, onima koji su skloni brigama, ili onima koji znaju da pate od generalizovanog anskioznog poremećaja (a oko 40 miliona odraslih i više od 4 miliona dece pati od ovog poremećaja samo u SAD, ove vesti mogu biti i više nego uznemirujuće.

Kovid19 izaziva veliku zabrinutost jer je situacija neizvesna i bez presedana, stoga, ljudi treba da primene sve stručne savete u svakodnevni život, i u njega unesu dovoljno radosti i što je više moguće kreativnosti, kako kriza izazvana korona virusom ne bi ostavila trajne posledice na psihu.


Evo nekoliko saveta šta sve možete raditi tokom pandemije korona virusa kako bi sebi i onimaju koji nas okružuju obezbedili zdravu svakodnevicu:

Fokusirajte se na ono što možete kontrolisati – Postoje stvari koje ne možemom da kontrolišemo tokom pandemije. To uključuje pojavu novozaraženih, prisustvo virusa uopšte, izveštavanje u medijima, finansijsku i političku situaciju. Ali, postoje stvari koje zapravo u potpunosti možemo kontrolisati a to je adekvatna i pojačana higijena, socijalna distanca, uključivanje pozitivne strategije suočavanja i naše reakcije na situciju. Ukoliko uložite dovoljno energije da učinite sve ono što je do vas da se ne biste zarazili – biće vam psihički olakšana borba sa situacijom.

Odmorite se od društvenih mreža – Ništa ne može potpuno ublažiti stres proistekao iz pandemije korona virusa, međutim, ne morate sebi dodavati stres praćenjem svih mogućih istinitih i neistinitih informacija na društvenim mrežama. Društvene mreže imaju namenu za zabavu, ali, takođe mogu dovesti i do nelagode, nesigurnosti, povećane strepnje pa čak i raznorazne sumnjičavosti koja može biti prozor u ozbiljniji psihološki problem poput paranoje.

Započnite neki hobi – Nađite sebi vremena za kreativnost, započnite neki hobi koji ćete praktikovati individualno ili porodično. Skretanje misli sa negativnih tema veoma je važno u vreme kriznih situacija.

Vežbajte brigu o sebi – Briga o sebi je odličan način da se smanji stres. Zbog toga je važno sebe ohrabrivati i učiti decu načinima samopomoći. Postoje razni oblici samopomoći, od čitanja knjiga, organizovanja ili čišćenja prostora, do tople kupke ili umirujuće muzike. Sve ono što je za vas prijatno a činite samo ZA vas – to potpada pod pojam ’’briga o sebi’’.

Vežbanje – Fizička aktivnost veoma povoljno utiče na psihološku stabilnost. Iako u vreme pandemije korona virusa nije dozvoljeno vežbati u teretanama i u grupama, sasvim dobru i kvalitetnu vežbu možete obaviti i u vašoj sobi uz nekog od online trenera, na Jutjubu ima dosta besplatnih videa koji mogu da vam koriste jednako kao i lični trener negde uživo. Vaše je samo da se pokrenete.

Fokusirajte se na zahvalnost – Mentalna detoksikacija se vrši primećivanjem onoga sa čime smo zadovoljni, onoga što je pozitivno, ono što nam je dato ili smo sami stvorili, i sama zahvalnost za to. Svakodnevna zahvalnost za sve ono što nas okružuje, jedan je od najboljih načina da steknemo racionalan uvid u situciju koja nam se, često, zbog straha, čini mnogo gorom nego što jeste. Budite zahvalni i manje ćete brinuti.

 

Izvor: parents.com/health

Knjiga "Pričoplet Prvi"

 

 

Knjiga "Pričoplet Drugi"

 

 

Izreke

"Bježi kud ti je volja, od sebe ne utječe. "

Informišite me o novim člancima

Traži

Svi članci