Uticaj roditeljskih navika na decu

Tokom poslednjih decenija, ekonomske, socijalne i ekološke promene duboko su uticale na životni stil i prehrambene navike građana i potrošača. Trenutne navike, u vezi sa ishranom, podstiču ljude, ili da non stop jedu van kuće, najčeće konzumirajući ekstremno nezdravu hranu, ili da, svoju ishranu baziraju na gotovim jelima koje je samo potrebno gurnuti u mikrotalasnu. Ove krajnje nezdrave navike su dovele do toga da se stopa gojaznosti stanovništva rapidno poveća, a ukupno zdravlje i fizička aktvnost stanovništva pogorša, kako kažu stručnjaci. Dobro je poznato da nezdrava ishrana i bezobzirnost, kada je u pitanju fizička aktivnost, dovodi do mnogih socijalnih i ekonomskih problema, uz fizičke, koji se podrazumevaju. Da je u pitanju nekolicina koje ne mari za svoje zdravlje, to ne bi imalo drastične posledice po našu ekonomiju i zdravstveni sistem, nego bi šteta bila lična, međutim, to danas nije slučaj. Danas, milioni ljudi prave drastične greške kada je u pitanju zdrava ishrana, te, nenamerno, štete i zdravstvenom sistemu i ekonomiji zemlje čiji su stanovnici. Osim ovoga, štetu trpi i životna sredina. Veštačko đubrivo i hemikalije koje se koriste u proizvodnji hrane, koja je drastično velika, šteti našoj atmosferi. 

Kako smo došli do ovoga, pitate se? Ovakve nezdrave navike u ishrani se ne razvijaju samo tako. Stručnjaci tvrde da se ovakve navike većinom razvijaju od detinjstva, a totalno razviju tokom srednjeg doba. Način života roditelja, njihove navike u vezi sa ishranom, i činjenica da li je dete edukovano o zdravoj ishrani, imaju najveći uticaj u detetovim budućim perferencijama vezanim za ishranu. Karakteristike roditelja imaju snažan uticaj na dečje prehrambene navike. Prethodne studije su pokazale snažan uticaj okruženja, posebno domaćeg, na prehrambene navike dece i razvoj njihovog ponašanja u ishrani. Većina prethodnih istraživanja istakla je uticaj porodičnih prihoda na prehrambene navike. Konkretno, porodice sa visokim primanjima usvajaju zdraviju ishranu, koju karakteriše visok unos voća, povrća, ribe i mlečnih proizvoda. Dalje, ovakva domaćinstva perferiraju hranu bogatu proteinima, polinezasićenim mastima, folnom kiselinom, kalcijumom i gvožđem. Suprotno tome, porodice sa malim primanjima konzumiraju u velikoj meri mesne proizvode, integralno mleko, masti, šećere, krompir i žitarice, dok je potrošnja voća i povrća manja. Takođe, prethodne studije koje su istraživale ovaj odnos identifikovale su pozitivan uticaj roditeljskog nivoa obrazovanja na deci koja konzumiraju zdravu hranu, poput voća, povrća i ribe. Kako roditeljski nivo obrazovanja raste, tako i deca više unose kalcijum, ugljene hidrate, proteine, vlakna, folnu kiselinu i vitamin A. Naravno, ovi rezultati istraživanja se ne obaziru na sve porodice, ali ,gledajući ih, shvatamo koliki uticaj obrazovanje i navike roditelja imaju na dete.

Sad kada smo upoznati sa gnusnim posledicama gojaznosti i nezdrave ishrane, kao i mogućeg uzroka takvih fenomena, šta bismo mogli da učinimo da što više smanjimo ovaj haos kojeg smo napravili?

Put do rešenja, kao i sama njegova primena neće biti laka. Kao najefikasnije rešenje za ovaj problem možemo da navedemo edukaciju, što je više moguće edukacije. Edukovanje roditelja o zdravoj ishrani će doprineti tome da se oni sami opredele za zdrav način života. Samim tim, što vode takav način života i podržavaju svoju odluku, veća je šansa da prenesu takve navike i znanja svojoj deci.

Izvor: Concetta Nazzaro, Marco Lerro, Giuseppe Marotta, “Assessing parental traits affecting children’s food habits: an analysis of the determinants of responsible consumption”

Knjiga "Pričoplet Prvi"

 

 

Knjiga "Pričoplet Drugi"

 

 

Izreke

"Dobro obrađena zemlja nikad nije jalova "

Informišite me o novim člancima

Traži

Svi članci