“Burn out” sindrom

 

Među mnogim štetnim posledicama prouzrokovanim poslom i brigom o deci, posebno se izdvaja takozvani "burn out" sindrom, pogotovo kada su u pitanju samohrani roditelji. Kod nas, ovaj sindrom je poznat kao sindrom sagorevanja, i pokazano je da svi odrasli, a pogotovo oni koji su zaposleni u profesijama koje zahtevaju veliku posvećenost i emocinalnu zrelost, iskuse sindrom sagorevanja bar jednom tokom svoje karijere. Šta je tačno uzrok ovog sindroma? Najkraće rečeno: stres. Preterani, dugotrajni i nelečeni stres. Emociona iscrpljenost predstavlja početnu fazu ovog sindroma. Naravno, ukoliko se ova vrsta iscrpljenosti reši na vreme, najefikasnije putem rasterećenja misli putem relaksacije, šanse da se sindrom sagorevanja razvije je manji. Mada, ukoliko nastavimo da zanemarujemo naše mentalno zdravnje, pre ili kasnije ćemo osetiti posledice sindroma sagorevanja: emocionu iscrpljenost, cinizam, depresiju, smanjenje potrebe za raznodom i druženjem, sve veću averziju prema našem poslu, i sve veće nezadovoljstvo samim sobom. Što je najgore, jednom kada se sindrom sagorevanja razvije, period terapije i vraćanje starog pogleda na posao i život uopšte je prilično dug.

Neki psiholozi tvrde da sindorm sagorevanja može trajati čak 15 godina! Sindrom sagorevanja, baš zato što nam pogoršava mentalno zdravlje i udaljava nas od stvari u kojima uživamo, povećava rizike po zdravlje, pa zato mora biti indentifikovan i lečen što je pre moguće. Različita istraživanja ukazuju da sindrom sagorevanja utiče i na našu produktivnost. Shodno tome, posao koji radimo, iako se trudimo da ga radimo što bolje, biće urađen loše.

Sada zamislite sve ovo, i neminovni stres koji prouzrukuje roditeljstvo i vođenje domaćinstva. Odjednom imamo začarani krug: stres prouzrokovan poslom nas izjeda, i umesto da se on smanji kada dođemo kući, on se konstantno pojačava. Nama, kao ljudskim bićima je potreban ventil uz pomoć kojeg ćemo držati stres pod kontrolom. U suprotnom, naše mentalno zdravlje se može pogoršati toliko da je jedino rešenje tražiti pomoć stručnjaka. Što je još gore, naše nezadovoljstvo ne uništava samo nas, već postepeno i naše najdraže. Statistika pokazuje da individue koje imaju problema sa sindromom sagorevanja često istresaju svoje frustracije nad svojim najbližima. Kako se to nastavlja, porodični odnosi mogu pretrpeti znatnu štetu. Ukoliko su deca meta roditeljevih frustracija, polako ali sigurno će zadobiti averziju prema sopstvenim roditeljima i posmatraće ih više kao ukućane pod istim krovom, umesto kao članove porodice u koje imaju poverenja. Sad, kada smo se upoznali sa drastičnim posledicama sindroma sagorevanja na naše, najpre mentalno zdravlje, i porodične i prijateljske odnose, postavlja se pitanje: Šta mi možemo da uradimo kako bi sprečili sindrom sagorevanja? Ukoliko se on razvije, šta trebamo da uradimo kako bismo vratili naš mentalni sklop u ravnotežu?

Znamo da je uzrok sindroma prekomeran i dugotrajan stres, tako da je logično da pre svega identifikujemo izvore stresa i odredimo metode koje će služiti njegovom umanjenju. Bilo da je to novi hobi, drugačija jutarnja ili noćna rutina, ili pak menjanje profesije ili radnog mesta ako je to moguće. Vredno je i trebalo bi da se uradi ukoliko ima šanse da suzbije sindrom sagorevanja. Ukoliko sumnjamo da smo postali žrtva sindroma sagorevanja, potrebno je odmah se obratiti stručnjaku, jer, ipak je naše zdravlje u pitanju, te ne smemo da odlažemo ono što nam može pomoći.

Izvori: Claire E. Greaves, Stacey L. Parker, Hannes Zacher, Nerina L. Jimmieson, "Working Mothers’ Emotional Exhaustion from Work and Care: The Role of Core Self-Evaluations, Mental Health, and Control"

Knjiga "Pričoplet Prvi"

 

 

Knjiga "Pričoplet Drugi"

 

 

Izreke

"Bolje je nemati, nego otimati. "

Informišite me o novim člancima

Traži

Svi članci