Vaspitanje dece kroz pričanje priča

Vaspitanje dece nije lak zadatak. Ali, to je jedna od najvažnijih obaveza koju imate kao roditelj. Možda ćete se nekad osećati nedovoljno kompetentno ili neadekvatno, ali, ova obaveza se ne može i ne sme prepustiti drugima. Vaspitanje dece ne mora da bude naporan i nezanimljiv zadatak. Predložićemo vam jednu dobro poznatu i isprobanu tehniku vaspitanja a to je čitanje ili pričanje priča. Kada čitamo ili pričamo deci priče, poboljšavamo njihove kognitivne sposobnosti, ali i proširujemo njihove emocionalne i bihejvioralne veštine. Pričoplet izdvaja 5 razloga zašto je upotreba priča pogodna za učenje i vaspitanje dece:

 

  1. Dete ne oseća pretnju niti se oseća kao da mu držite još jednu lekciju o životu.

Kada čitamo ili pričamo priče deci, možemo da se pozabavimo određenom situacijom ali da to ne bude direktno upućeno na dete tj. da izbegnemo mogućnost da se ono oseća ugroženo.

’’Ne smeš da lažeš!’’
’’Ne smeš da budeš neuredan!’’
’’Ne smeš da se plašiš. Tako si blesav!’’
’’Uopšte me ne slušaš!’’

Ovo su samo neke od rečenica koje se deci upućuju posramljujućim ili tonom koji odaje ljutnju. Kada prstom pokažemo na dete, obeležavamo ih i etiketiramo, što automatski izaziva negativu kod deteta i situacija postaje napetija. Deca čak mogu pokrenuti i neke negativne odbrambene mehanizme. Postavite se na njihovo mesto. Ako bi neko počeo vas da napada ili etiketira, da li biste bili raspoloženi za saradnju? Sve su prilike da ne biste. Umesto da se fokusiraju na rešenje problema, deca će se fokusirati na svoja osećanja besa, frustracije, povređenosti, straha i slično, tj. na negativne emocije koje u tom trenutku doživljavaju.

Ako celu ovakvu situaciju provučemo kroz priču, otklanjamo osećanje krivice kod deteta i manje naglašavamo problem. Razgovaramo o rešenjima i razgovaramo pozitivno. Dakle, umesto držanja slova, pričamo priču o nekom tamo.

  1. Rad na ’’prevenciji’’ i ’’leku’’

Kada koristimo priče usmerene na vaspitanje ili podučavanje dece, tako im pomažemo da prolaze krozu trenutne stresne situacije, ali, ujedno ih i mentalno pripremamo za situacije koje se mogu desiti. Deca vrlo brzo stiču iskustva kroz priče i čitanje. Deca su sposobna da usvoje jednaka znanja iz izmišljenih priča kao i iz realnih situacija. Jedina razlika jeste što se ’učenje lekcije’ odvija u udobnosti i bezbednosti vašeg doma. Na primer, možete koristiti knjigu ili pričati priču o nasilju bez da je dete izloženo takvom iskustvu.

  1. Dete ima model koji će slediti. Deca se lako identifikuju sa likovima iz priča.

Deca vrlo lako ostvaruju povezanost sa izmišljenim likovima iz priča. U tome im uvek možete pomoći tako što ćete interpretirati ispričano, pitajući ih: Da li te neko iz ove priče podseća na tebe? Da li se sviđaš ovom liku? Koji lik iz priče bi ti voleo da budeš? Zašto bi voleo da budeš taj lik?

Doslovno, prilagodite priču i situaciju njihovim mogućnostima i iskustvima: Kao što prase gradi kuću od cigala (u priči o tri praseta), pitajte dete kako bi ono obezbedilo svoju kuću? Ili za neke druge priče, i, videćete kako se deca počinju ponašati u skladu sa tim. Iznenadićete se.

  1. Deca bolje pamte rečenice i pouke iz priča nego rečenice koje čuju prilikom kritikovanja. Pričanje priča je idealan način da im privučete pažnju na problem, i modifikujete rešenje, a da pritom niko od vas ne bude ugrožen niti kriv.

U knjizi Podučavanje i ljudski mozak (Adison-Vesli 1994) Renata i Džefri Kejn zaključuju: ’’Postoji snažan razlog za uverenje da organizacija informacija u formi priče zapravo jeste prirodan mentalni proces... Ukratko, neuronauke otkrivaju da je mozak ožičen za organizovanje, zadržavanje i pristup informacijama kroz priču. Ako je to istina, onda učenje ili vaspitanje kroz pričanje priča znači da će onaj kome je priča namenjena (u našem slučaju dete) moći vrlo lako da se seti onoga što je naučio i da pristupi tim informacijama, i primeni ih lako, kada god mu zatrebaju.’’

Upravo zato deca možda mogu da izgovore čitave replike iz svojih omiljenih crtanih filmova a ne mogu da se sete šta je mama rekla o pospremanju igračaka.

  1. Priče podstiču kritičko mišljenje

Priče su siguran način da deca istraže i suoče se sa svojim emocijama i ponašanjem. Kroz priče, deca mogu shvatiti koliko je važno biti dobar, iskren, imati poverenja u roditelje koji će im uvek pomoći da reše problem. Kada pričate ili čitate priče, ne zaboravite postavljati pitanja o likovima i situacijama, i onda usmeravajte dete na pravi odgovor, ali, uvek je sve usmereno na junaka priče a ne na dete, imajte to na umu.

Pričoplet se upravo bavi ovakvim temama i nudi ovakve priče, uskoro ćete se upoznati sa našim knjigama, koje će vam pomoći da budete još bolji roditelj. Kroz Pričoplet priče imaćete siguran kanal komunikacije koji će osnažiti vezu između vas kao roditelja i vašeg deteta. Priče su magični štapić za bezbedno odrastanje i uspešno vaspitanje.

Uredništvo Pričopleta

Knjiga "Pričoplet Prvi"

 

 

Knjiga "Pričoplet Drugi"

 

 

Izreke

"U stara glava, u mlada snaga "

Informišite me o novim člancima

Traži

Svi članci