Noćni strahovi kod dece

Noćni strahovi kod dece su vrlo česti i mogu uključivati strahove od čudovišta, neobjašnjivih zvukova i tame. Postoji evoluciona osnova za dečiji strah, međutim, deca su nespremna da se sama nose sa strahovima. Zato roditelji treba da pomognu u prevazilaženju dečijih strahova i strepnji. Ukoliko vaše dete pati od zastrašujućih snova ili epizoda noćnog vrištanja, možda će vam ovaj članak pomoći. 

Što se tiče evolucione osnove strahova, ona se odnosi na istoriju naših predaka. 99% ljudske istorije, naši preci su živeli kao lovci i sakupljači. Među tim precima, deca su ostavljana noću sama i bila su izuzetno ranjiva i lak plen za predatore. Ostavljanje deteta u takvom okruženju značilo bi i smrt. Odatle se strah razvio kako bi deca obezbedila sebi prisnost sa starijima, a to bi značio opstanak.

Današnja deca, uglavnom, ne moraju brinuti da će biti napadnuta od strane predatora, ali, u njima je ostao taj evolucioni strah, a pošto su deca, ne mogu jasno razlikovati fantaziju od stvarnosti. Dečija tendencija ka strahu je normalna, međutim, ukoliko dečiji strahovi remete njihovo normalno funkcionisanje i san, na odraslima je da reaguju.

Deci pomogne roditeljsko prisustvo u vreme noćnih strahova, međutim, noćni strahovi mogu biti toliko uporni, a deca lišavanje od straha vezati isključivo za prisustvo roditelja, tako da, u vremenu kada ih ponovo ostavite same – deca će ponovo imati noćne strahove. Biti sa detetom noću je OK ali, to nije jedino ni trajno rešenje.

Da bi se prevazišli noćni strahovi, o njima sa decom morate razgovarati često, kao i o ostalim strahovima. Vrlo je bitno da podstaknete decu i da ih uverite u razlikovanje između mašte i stvarnosti, i da im pokažete i dokažete da ne postoje čudovišta, duhovi ili bilo šta što umišljaju. Uzgred, inteligentnija i maštovitija deca imaju veću šansu da razvijaju strahove samim tim što više maštaju (Zisenwine, 2012).

Dečiji strahovi i noćni strahovi ne proizilaze samo iz mašte ili evolucione osnove za strah. Takođe, vrlo je važan uticaj dnevnog stresa na dete. Identifikujte izvore stresa i pokušajte ga redukovati. Takođe, sagledajte i redukujte dečiji raspored za spavanje. Ponekad roditelji precene dečiju potrebu za snom, rano ih stavljaju na spavanje što im, zbog odsustva umora i potrebe za snom, omogućuje da razmišljaju o raznim stresnim situacijama ili maštaju o čudovištima i slično. Isto tako, izbegavajte uznemirujće TV sadržaje pred spavanje, kao i uznemirujuće video igre. Oduzmite deci telefone i tablete uveče, i ne dozvoljavajte im da se uspavljuju uz video sadržaje koji bi ih mogli uznemiriti ili podstaći negativno maštanje.

Da biste pomogli detetu, dozovlite mu da spava uz svetlo, dajte mu neku igračku koja će biti njegova zaštita, uveravajte ga, koliko god je to potrebno, da je san samo san i da nije realnost. Da su misli i maštanja samo misli i da ništa fizički ne postoji. Naučite dete da se opušta i otpušta stres. Ukoliko to u određenom periodu ne da nikakve rezultate, uvek se možete posavetovati sa stručnim licem za detaljniju strategiju u rešavanju problema noćnih strahova.

Budite strpljivi, razgovarajte sa svojim detetom. Ne zaboravite da snaga dodira ima vrlo važnu funkciju u smirivanju napetosti. Budite sa svojim detetom i mazite ga, to će ga umiriti i pomoći mu da zaspi i umanjiti mogućnost za pojavu loših snova ili noćnih strahova.

 

Izvor: Gordon J, King NJ, Gullone E, Muris P, and Ollendick TH. 2007. Treatment of children's nighttime fears: the need for a modern randomised controlled trial. Clin Psychol Rev. 27(1):98-113.

Knjiga "Pričoplet Prvi"

 

 

Knjiga "Pričoplet Drugi"

 

 

Izreke

"Na jednu glavu ne može se dve kape. "

Informišite me o novim člancima

Traži

Svi članci