Upotreba društvenih medija kao mehanizam socijalne podrške kod roditelja

Sve veća upotreba društvenih mreža promenila je navike komunikacije među roditeljima i decom, kao i način na koji roditelji traže podršku. U takozvanom tehnološkom dobu, teško je odoleti širokim mogućnostima koje nam pruža naš pametan uređaj. Uz pomoć jednog klika, na raspolaganju nam stoje bezbroj informacija koje mogu da nam ili zasite radoznalost, reše problem, ili pruže neku vrstu samopouzdanja ili utehe. Roditelji, a pogotovo oni “novopečeni” koji su još nesigurni u svoje roditeljske sposobnosti, sve više se okreću tehnologiji i raznovrsnim društvenim mrežama kako bi našli podršku.

Jedna studija sprovedena u Australiji ukazuje da danas čak 84 odsto roditelja koristi internet, najčešće kao sredstvo za informisanje i alatku da pronađu roditelje slične sebi, kako bi uspostavili mrežu međusobne podrške. Društvene mreže kao što su Fejsbuk, Tviter i Instagram predstavljaju najposećenije sajtove kada je u pitanju uspostavljanje odnosa podrške. Razlozi zašto su ove mreže najposećenije su jednostavni, kažu studije, ti sajtovi su prosto uvek na raspolaganju, razumljivi su i prijatni za korišćenje, i imaju na milione korisnika, tako da, pronalaženje prijatelja ne predstavlja nikakav težak posao. Roditelji koriste i internet forume kako bi uspostavili kontakt sa ljudima koji imaju iste probleme kao oni, u nadi da se neće osećati sami u svojoj borbi. Sama činjenica da mogu da potraže pomoć onlajn uliva roditeljima dodatnu dozu sigurnosti i samopouzdanja. Traženje pomoći preko interneta takođe eliminiše strah koji mnogi roditelji osećaju, strah od osude od strane svojih najbližih.

Bilo da je u pitanju neki trivijalan problem ili ozbiljan problem u vezi mentalnog zdravlja, istraživanja pokazuju da će se ljudi najradije prvo okrenuti internetu za pomoć. Po ovome, većina ljudi bi zaključila da su društvene mreže Bogom date. Ali, da li je zaista tako? Da li Instagram ili Fejsbuk zaista mogu biti validni izvori emocione i mentalne podrške? Šta se dešava sa jednostavnom praksom odlaženja kod psihologa? Da li usled sve većeg uticaja ovih tehnologija praksa psihoterapije pada u zaborav? Ovde smo da vam kažemo pomalo gorku istinu: društvene mreže, ma kako privlačne bile, nisu i ne mogu biti rešenje za ozbiljne emocione probleme.

Kao način da se povežemo sa drugim ljudima su sasvim okej, ali, kada je u pitanju rešavanje emocionalnih problema, i traženje informacija koje većinom znaju samo stručna lica, najbolje je da se okrenemo validnim izvorima u koje imamo stopostotno povernje. Internet, ma koliko pun korisnih informacija bio, može biti i izvor neproverenih, a ponekad, prosto apsurdnih i lažnih informacija. Ponekad, kada smo u traganju sa informacijama ili podrškom, nesvesno se zabovoljimo prvim informacijama koje nađemo. Zašto? Zato što žarko želimo da rešimo svoj problem, a kada su u pitanju informacije sa internet, koje uvek izgledaju ubedljivo, prihvatićemo ih kao odgovor, iako su neproverene. Shodno tome, najbolje je kloniti se društvenih mreža i okrenuti se validnim izvorima koji su uvek tu, a shavatmo ih zdravo za gotovo: psiholozima za oporavak našeg mentalnog zdravlja, biblioteci za unapređenje našeg znanja, i najbližima kako bi dobili podršku koja nam je preko potrebna.

Izvori: Haslam, Divna, Tee, Amelia, & Baker, Sabine, “The Use of Social Media as a Mechanism of Social Support in Parents.”

Knjiga "Pričoplet Prvi"

 

 

Knjiga "Pričoplet Drugi"

 

 

Izreke

"Što je svačije, to je ničije. "

Informišite me o novim člancima

Traži

Svi članci