Odgovorno finansijsko roditeljstvo: Promovisanje finansijske odgovornosti i samopouzdanja kod dece

Kada je u pitanju roditeljstvo, jedna od najvažnijih vrednosti koje roditelji žele da nauče decu je finansijka odgovornost i racionalnost. Dobro razvijen osećaj odgovornosti kada su u pitanju finansije značajno ima uticaj u tome kako će se život individue odigrati tj. da li će ona imati problema sa organizacijom finansija i nošenjem sa troškovima. Roditelji sve više uče svoju decu osnovama novca kada tek zakorače u rane faze puberteta. Stručnjaci kažu da je praksa podučavanja dece o finansijama itekako dobra stvar, ukoliko se radi na pravi način, naravno. Putem ovakvog podučavanja dete će razviti finansijsku racionalnost koja mu je potrebna da donosi dobre odluke kada su u pitanju kupovina i vođenje finasnija domaćinstva. Statistika pokazuje da deca koju su rođena u porodicama gde se praktikovalo finansijko roditeljstvo imaju bolje razvijene finansijske sposobnosti od dece koja nisu imala priliku da budu obučena o vođenju finansija. Individue koje su još u detinjstvu naučile vrednost novca, i kako se treba sa njim ophoditi, pokazali su se bolje u štednji i organizovanoj kupovini od individua koji ili nisu učile ovakve lekcije ili imaju delimično znanje. Pozitivni efekti finansijskog rofiteljstva su evidentni: lakši život, gledano sa aspekta finansijske organizacije.

Sad, kako deca internalizuju ovakve finansijske navike, i šta mi možemo da uradimo kako bi ovaj proces bio što brži i efikasniji? Šta bi trebalo da izbegavamo kada je u pitanju finansijska edukacija naše dece? Hajde prvo da se upoznamo sa načinima kojim deca internalizuju svoje finansijke navike. Po rečima stručnjaka, deca uče na dva načina: gledajući roditelje i direktnom edukacijom, kada im roditelji pridaju direktnu pažnju i predaju im o datoj temi edukacije. Ovaj prvi način,posmatranje roditelja, često je neprimetan roditeljima, jer roditelji ponekad zaborave da ih deca ne samo stalno gledaju, već i internalizuju sadržaje koje vide. Drugim rečima, roditelji treba da budu svesni da su manje više stalan predmet detetove pažnje, te trebaju da paze kako se ponašaju. Na primer, umesto da pokleknu potrebi da kupe nešto što nije planirano i što im tehnički nije preko potrebno, roditelji trebaju da se odupru rečenoj potrebi i ostanu u okviru plana kog su napravili za kupovinu. U suprotnom, dete će naučiti da je sasvim u redu biti dezorganizovan kada je u pitanju kupovina, što može dovesti do impulsivnog kupovanja u budućnosti. Isto tako, ako dete više puta uoči roditelja da ne mari za štednju i rasipnički se ponaša kada je u pitanju novac, internalizovaće te loše osobine i praktikovaće ih kada odraste.

Drugi način na koji dete uči je direktnom edukacijom. Putem interakcije sa roditeljom, dete uči raznovrsne navike i veštine. Međutim, da bi edukacioni proces bio što bolji, interakcija između roditelja i deteta treba da bude zabavna, ali i jednostavna. Upamtite: deca vole zabavu! Deca, takođe, lako gube koncentraciju, te edukacija ne treba biti previše opširna. Upravo zbog svih ovih faktora, najbolje je edukovati dete kroz igru, jer, na taj način deca će biti koncentrisana i voljna da rade sa vama, te će internalizovati sadžaje lekcija dvaput brže!

Izvori: Joyce Serido, Veronica Deenanath, Financial Parenting: Promoting Financial Self- Reliance of Young Consumers

Knjiga "Pričoplet Prvi"

 

 

Knjiga "Pričoplet Drugi"

 

 

Izreke

"Koja se ne rekne, ona se ne čuje. "

Informišite me o novim člancima

Traži

Svi članci