Maladaptivni modeli roditelja

Svaki roditelj želi najbolje za svoje dete, i to je nepobitna činjenica, međutim, postoje situacije, kada roditelj, zbog različitih spoljnih ili unutrašnjih faktora, počne, svesno ili nesvesno, negativno uticati na razvoj dečije ličnosti. Danas se, u svetu, sve više vrednuje sfera psihologije koja se odnosi na razvoj shema, odnosno modela ponašanja koje deca usvajaju ukoliko njihove bazične potrebe nisu zadovoljene usled postojanja maladaptivnog ponašanja roditelja. Upravo proučavanjem shema, rešavaju se i sprečavaju roditeljske greške.

 

Osnovne dečije potrebe se odnose na:


- Osećaj sigurnosti i povezanosti sa drugima
- Osećaj autonomije i razvoj identiteta
- Sloboda iskazivanja osećanja i sopstvenih potreba
- Sposobnost za igranje i spontanost
- Sigurno i uzrastno prikladno poznavanje granica u ponašanju

Ukoliko ove bazične potrebe nisu adekvatno obezbeđene od strane roditelja, dete razvija maladaptivne sheme, koje se odnose na frustracije usled nezadovoljenih potreba, traumatizaciju ili viktimizaciju, nedostatak limita kada je ponašanje u pitanju, selektivna identifikacija i internalizacija tj. usvajanje roditeljskog modela ponašanja, kao i mnogi drugi problemi koji ostavljaju nepovoljne posledice po ličnost deteta, a kasnije i po ličnost odrasle osobe. Ali, šta su zapravo maladaptivni modeli roditelja koji utiču na razvoj ovih nepovoljnih psihičkih stanja?


Prema Džefriju Jangu, utemeljivačku shema terapije, postoje dva osnovna maladaptivna modela roditelja a to su: roditelj koji kažnjava i roditelj koji zahteva. Prva grupa, tj. roditelj koji kažnjava, smatra da se kazna zaslužuje, i ponaša se u skladu sa emocijama okrivljavanja, neizbežnog kažnjavanja za greške, ponižavanja pa čak i zlostavljanja. Ovaj maladaptivni model roditelja stvari posmatra isključivo kroz pravila a ne kroz prirodu stvari. Drugra grupa se odnosi na roditelje koji zahtevaju i kritikuju. Takav roditelj smatra da je uspeo u odgajanju detete ukoliko je ono savršeno i uspešno, ukoliko postiže samo najbolje rezultate, ukoliko teži za dominacijom, i iskazuje potrebu da se vreme troši na ispunjavanje zadataka i da sve mora da bude efikasno i bez izlišnih emocija. Ovakav maladaptivni model roditelja postavlja visoke standarde i stroga pravila.
I jedan i drugi maladaptivni model roditelja, ostavljaju velike negativne posledice po psihičko stanje svog deteta, i lišavaju ga mogućnosti da postane zdrav odrasli čovek, jer i sami nisu utvrđeni u modelu zdravog odraslog čoveka. A kako se ponaša zdravi odrasli? Model zdravog odraslog: neguje, potvrđuje i vrednuje, postavlja ograničenja za impulsivna ponašanja deteta, podržava dečije zdrave i pozitivne osobine, bori se i na kraju zamenjuje negativna ponašanja pozitivnim, neutrališe ili moderiše maladaptivna tj. neprilagođena ponašanja deteta.


Nije svako poklonik modernih pravaca u psihologiji, niti se dete nužno mora vaspitati praćenjem uputa iz knjiga, ali, svaki roditelj bi trebao da obrati pažnju na moguće psihičke posledice koje može naneti detetu u procesu vaspitanja.

Izvor: Lobbestael, J., van Vreeswijk, M., & Arntz, A. (2007). Shedding light on schema modes: a clarification of the mode concept and its current research status. Netherlands Journal of Psychology, 63, 76-85.

Knjiga "Pričoplet Prvi"

 

 

Knjiga "Pričoplet Drugi"

 

 

Izreke

"Čovek se nada dok god je duše u njemu "

Informišite me o novim člancima

Traži

Svi članci