Uticaj načina prevoza na decu

Svedoci smo pada nivoa fizičke aktivnosti dece i mladih u poslednjim decenijama, što se odražava na porast gojaznosti, pojavu kardiovaskularnih bolesti, dijabetesa i povišenog krvnog pritiska. Sedeći način života doveo je do toga da naši najmlađi provode puno vremena ispred ekrana kompjutera ili telefona, a sve manje u prirodi i sportskim aktivnostima. Po nekim procenama, u uzrastu od 11 do 17 godina samo 17 posto dece ispunjava kriterijume Svetske zdravstvene organizacije o preporučenom jednom satu fizičke aktivnosti dnevno. Pored nesumnjivog uticaja nedovoljne fizičke aktivnosti na fizičko zdravlje, u ovom tekstu pozabavićemo se temom koja je još uvek nedovoljno istražena, a zaslužuje jednaku pažnju, a to je uticaj smanjenog kretanja na psihološko blagostanje dece.

Kako bismo mogli bolje da razumemo ovaj odnos, poslužićemo se rezultatima istraživanja grupe autora iz 2016. godine, sprovedenog u 5 osnovnih škola u Donjoj Austriji, koje se bavilo ispitivanjem načina na koje različiti vidovi prevoza dece do škole utiču na psihološko i emocionalno stanje dece. Treba naglasiti da su se pod pojmom blagostanja podrazumevali pojmovi sreće, zadovoljstva i ukupnog kvaliteta života.

Istraživanje je obuhvatilo uzorak od 152 deteta, kojima su bila postavljana pitanja, formulisana u vidu samoprocene koja su služila za određivanje stepena zadovoljstva koje deca osećaju kada dođu u školu, u zavisnosti od toga koji vid prevoza do škole su koristili tog dana. Pitanja su bila formulisana tako da se od učenika očekivalo da identifikuje svoje emotivno stanje u zavisnosti od toga da li je u školu došao automobilom, gradskim prevozom, ili nekim aktivnijim vidom prevoza, kao što je dolazak peške ili biciklom. Rezultati ovog istraživanja su pokazali nesumnjivo pozitivniji odnos dece prema aktivnim vidovima prevoza, što se ogledalo kroz veći stepen njihovog osećaja sreće i zadovoljstva prilikom dolaska u školu.

Takođe, 31 roditelj je učestvovao u istraživanju kroz formu intervjua, u kojima su roditelji procenjivali uticaj vrste prevoza i nivoa aktivnosti na psihološko stanje svoje dece. U ovom segmentu rezultati su pokazali da su i roditelji mnogo više naklonjeni aktivnim vidovima prevoza, na osnovu utiska da su njihova deca bila vidno zadovoljnija i srećnija kada su dolazila u školu npr. biciklom, u odnosu na to kada su u školu išli kolima. Automobil je prevozno sredstvo koje je u ovoj oblasti Austrije najčešće korišćeno, a koje je u ovom istraživanju najnegativnije ocenjeno. Roditelji su procenili da su deca prilikom putovanja kolima i javnim prevozom bila mnogo nervoznija, nemirnija i nezadovoljnija.

Kada se sumiraju rezultati ovog istraživanja, mogli bismo da zaključimo da vid transporta do škole i generalni nivo fizičke aktivnosti dece ima uticaj na njihovo psihofizičko zdravlje, i da treba biti uzeti u ozbiljnije razmatranje. Važno je napomenuti da je prevozno sredstvo koje je ocenjeno kao najviše zadovoljavajuće po decu i roditelje - bicikl. Ovaj oblik aktivnosti je pobrao najviše simpatija i pozitivnih uticaja po blagostanje deteta, pa stoga savetujemo da pokušate da uvedete ovaj način prevoza vašim mališanima, i uverite se i sami u njegova blagotvorna dejstva.

Starka J. u dr. : "Active school travel, attitudes and psychological well-being of children". Transportation research part F: Traffic Psychology and Behaviour (2018)

Knjiga "Pričoplet Prvi"

 

 

Knjiga "Pričoplet Drugi"

 

 

Izreke

"Dobra krava se i u štali proda! "

Informišite me o novim člancima

Traži

Svi članci