Disleksija

Svako dete uči i razvija se sopstvenim ritmom, a brzina razvoja sposobnosti čitanja takođe je različita kod svakog deteta. Svako dete brže ili sporije usvaja slova i počinje da čita i piše, međutim, ukoliko dugo vremena postoji problem sa usvajanem veštine čitanja – možda se radi o disleksiji.

Disleksija je poteškoća u učenju čitanja. Ona utiče na dečiju sposobnost da usvoji veštinu čitanja, da prepoznaje i razlikuje slova kao znakove jezika. Deca sa disleksijom često veoma teško usvajaju nove reči ili ih izgovaraju na svoj način, često zamenjujući redosled slova ili slogova, u nameri da ih izgovore. Disleksija uzrokuje poteškoće u čitanju i pisanju. Deca kompenzuju to učenjem reči napamet, međutim, prepoznavanje i usvajanje novih reči može biti dug i mukotrpan proces.

Važno je znati da disleksija nije odraz detetove inteligencije. U većini slučajeva, do trećeg razreda, deca sa disleksijom se prilično dobro snalaze, međutim, u trećem razredu već nastaju ozbiljnije poteškoće zbog komplikovanijeg gradiva i velikog broja reči.

Znakovi disleksije:

  • Poteškoća u učenju i najjednostavnijih rimovanih rečenica
  • Poteškoća u izgovoru
  • Poteškoća praćenju uputstava (npr. za rešavanje nekog zadatka)
  • Ponavljanje kratkih i učestalih reči (npr. veznika)
  • Poteškoća u nabrajanju s leva na desno

U školi, deca sa disleksijom obično imaju sledeće probleme:

  • Problem pri izgovaranju novih reči
  • Vidno umanjena elokventnost u odnosu na vršnjake
  • Otežano praćenje nastave, pisanje beležaka, prepisivanje sa table
  • Poteškoće sa asociranjem zvukova tj. glasova za slovnim oznakama tj. slovima, sekvenciranje slogova
  • Izbegavanje čitanja naglas
  • Vidna uznemirenost i umor kada je u pitanju čitanje

Disleksija, takođe, i van škole, utiče negativno na decu koja, usled ovog poremećaja imaju sledeće probleme:

  • Poteškoće u prepoznavanju znakova na ulici
  • Poteškoće u učenju pravila igre (u dečijim igrama)
  • Poteškoće u praćenju uputstava ili učenju puta do kuće (sve što uključuje više pravaca i više etapa)
  • Poteškoće u učenju stranog jezika i uopšte u komunikaciji sa drugima
  • Problem sa frustriranošću kada shvate da ovaj problem utiče na njihovo raspoloženje i emocionalnu stabilnost 

Socijalni i emocionalni uticaji disleksije na dete su veliki. Dete koje ima problem da nauči jednostavne reči, ima problem da iskaže emociju, što direktno utiče na njegovu sposobnost i snalaženje u socijalnim interakcijama. Deca sa disleksijom, naročito ona kod koje disleksija još uvek nije dijagnostifikovana, često imaj manjak samopouzdanja, povlače se u sebe, jer previše brin o tome da li će nešto pogrešno reći, da li će uspeti da odgovore na pitanje, da li će ih zbog greške vršnjaci ismevati...

Iako ne postoji slaganje stručnjaka u uzrocima disleksije, svakako da se, sve više, radi na novim metodama koje bi mogle pomoći deci i roditeljima da prevaziđu ovaj problem. Disleksija je veoma često praćena i disgrafijom (poremećajem pisanja) stoga je vrlo važno da se prepozna i dijagnostifikuje na vreme. Ukoliko primetite da vaše dete učestalo ima problem sa učenjem slova, čitanjem i razumevanjem pročitanog, posetite defektologa-logopeda i utvrdite da li je uzrok tome možda baš  disleksija.

Izvor: Katherine Martinelli, Child Mind Institute, Inc.2020

Knjiga "Pričoplet Prvi"

 

 

Knjiga "Pričoplet Drugi"

 

 

Izreke

"I vuk vije jer ga rđa bije! "

Informišite me o novim člancima

Traži

Svi članci